Skip to Content

Prebiotička vlakna 

Procenjuje se da 100 triliona živih bakterija živi u ljudskim crevima, uglavnom u debelom crevu. Današnja ishrana obično sadrži premalo hrane sa prebiotičkim svojstvima. Korisne crevne bakterije zbog toga bukvalno pate od gladi i na kraju postaju sve slabije i slabije. Štetne bakterije sada pronalaze više prostora i šire se.

Butirat - šta je to? 

Određene crevne bakterije metabolišu (fermentišu) dijetetska vlakna i u tom procesu nastaju MASNE KISELINE KRATKOG LANCA (Short-chain fatty acids – SCFAs), koje igraju različite i veoma važne uloge u našem telu. 

Ove masne kiseline učestvuju u regulisanju telesne težine, kontroli šećera u krvi, imunitetu, funkciji mozga i mentalnom zdravlju. Najpoznatija masna kiselina kratkog lanca je BUTIRAT. 

Za razliku od ostalih ćelija u našem telu, koje koriste glukozu kao izvor energije, ćelije digestivnog trakta koriste upravo bakterijski proizvedene butirate kao svoj sopstveni izvor energije na lokalnom nivou. 

Nedostatak butirata osetićemo svaki put posle nezdravog obroka (tromost, pospanost, razočarenje), dok će zdravi obroci stimulisati produkciju butirata, pružajući nam snagu, polet i životnu vedrinu, pa se često nazivaju i iskra života.

Količina oslobođenog butirata u crevima se može meriti i određuje potencijal digestvnog trakta, energiju crevne sluzokože, našu psihofizičku snagu, i kapacitet imunog sistema.


Zašto su BUTIRATI važni?

Za razliku od svih ostalih tipova ćelija u našem telu, koje koriste glukozu kao izvor energije, ćelije digestivnog trakta koriste upravo bakterijski proizvedene butirate kao svoj sopstveni izvor energije na lokalnom nivou. 

Nije to velika energija, ali je dobijena iz nečega što ljudski organizam ne vari, tzv. energija „Ex nihilo“ - ni iz čega.

Nedostatak butirata osetićemo svaki put posle nezdravog obroka (tromost, pospanost, razočarenje), dok će zdravi obroci stimulisati produkciju butirata, pružajući nam snagu, polet i životnu vedrinu. 

Količina oslobođenog butirata u crevima određuje potencijal digestvnog trakta, energiju crevne sluzokože, našu psihofizičku snagu, kapacitet imunog sistema, pa se često naziva i „iskra" života.

 Saznaj više 

SASTAV PREBIOTIKA Oh my Gut* 

Oh my Gut* je jedinstven 4-komponntni prebiotik: kombinacija tri prebiotika i polifenola za još bolju efikasnost. Jer ...  i bakterije vole raznovrsnost! 

U sastav ulaze: 

1-Inulin: jedan od najpoznatijih prebiotičkih vlakana je inulin. Nalazi se u namirnicama: luk, beli luk, praziluk, paškanat, špargla, artičoka, cikorija, spanać, blitva, kupus ...

2-Otporni skrob/dekstrin: kao i dijetetska vlakna se ne vari  u tankom crevu već fermentira pod dejstvom bakterija u debelom crevu i tako služi takođe kao hrana našim dobrim crevnim bakterijama. Otporne skrobove/dekstrine sadrže mnoge skrobne namirnice posle hlađenja.

saznaj više o otpornim skrobovima

3- bio Akacija vlakna - Prašak dobijen iz tropskog bagrema Acacia Senegal ima sadržaj prebiotičkih vlakana odpreko 80%. U poredjenju sa drugim prebiotičkim vleknima, vlakna akacije ne izazivaju nadimanje, pa ga mogu (za razliku od inulina) koristiti i ljudi koji pate od intolerancije na fruktozu, a takodje i osobe koje imaju dijagnozu iritabilnog kolona(IBS), čak šta više – ubalažava simptome ove bolesti.

Brojne studije su pokazale da vlakna Akacije pomažu kod: lečenjadijareje, inflamatornihprocesacreva, dijabetesa, za snižavanje holesterola, kodrefluksa, a imaju i antikancerogeni efelakt i dr.

saznaj više o vlaknima akacije

4- bio Aronija vlakna - pripada grupi polifenola. Polifenoli su sekundarne biljne materije, pa iako se u hrani nalaze „samo“ u tragovima, oni su najmoćniji prirodni antioksidansi i antikancerogeni. Najbogatiji polifenolima su tamno povrće, voće, ali i maslinovo ulje, mahunarke, orašasti plodovi, crna čokolada, začini, proizvodi od celog zrna. 90% unetih polifenola se vari u debelom crevu, iz podršku crevne flore. 

saznaj više  o polifenolima 

Pozitivni efekat dijetetskih vlakana na zdravlje u celini

  • Smanjuju rizik od mnogih hroničnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, bolesti pluća, hemoroida i dr.
  • Vrše detoksikaciju tela vezujući metaboličke otpadne proizvode, toksine, kancerogene materije koji se eliminišu putem stolice.
  • Hrana bogata vlaknima zahteva intenzivno žvakanje, što dovodi do sporijeg jela, boljeg zdravlja zuba, proizvodnje pljuvačke, dužeg osećaja sitosti, manje obilnih obroka, lakšeg gubitka na teži.

  • Tri grupe vlakana
  • Generalno, postoje tri grupe vlakana: nerastvorljiva, rastvorljiva, prebiotička (fermentabilna) rastvorljiva vlakna. Sve grupe vlakana pokazuju sledeća svojstva: povećavaju sitost, pomažu u gubitku težine i deluju antiinflamatorno jer smanjuju zapaljenske procese u telu.
Saznaj više

PROCES VARENJA

Dok se korsne bakterije hrane određenim dijetetskim vlaknima, štetne bakterije se hrane jednostavnim šećerima ili proteinima i mnogo su fleksibilnije kada su u pitanju njihove prehrambene navike. Osim toga, kada nepoželjne bakterije metabolišu proteine, stvaraju se veoma štetni proizvodi metaboličkog raspada kao što su amonijak, P-krezol i sl. koji iritiraju sluzokozu creva i slabe imuni sistem, a pokazalo se da imaju i mutageni, odnosno kancerogeni efekat!

1. Usta
 Hrani koju svakodnevno jedemo potrebno je i do tri dana da prođe sistem za varenje. Tokom tog procesa hrana se u telu pretvara u energiju. Proces varenja počinje u ustima. Tamo se hrana mehanički zubima usitnjava i dolazi u kontakt sa enzimima pljuvačke. Posle gutanja, hrana se jednjakom spušta u želudac.


2. Stomak
U stomaku se hrana dalje obrađuje i meša sa želudačnim sokovima. Što je hrana bolja usitnjena žvakanjem, manje stomačne kiseline je potrebno za dalje varenje sastojaka hrane. Najranije posle jednog sata – a u slučaju teško svarljivih masti, tek posle nekoliko sati – sadržaj stomaka se prenosi u malim porcijama do dvanaestopalačnog creva – prvog dela tankog creva.


3. Tanko crevo
Oko 90% svarenih komponenti se iz creva preko crevnih zidova tankog creva apsorbuje u cirkulaciju. Ali pre nego što se hranjive materije apsorbuju u krv, moraju se razgraditi na sasvim male delove. Tanko crevo je u vezi sa pankreasom koji dnevno proizvodi jedan i po litar enzima koji pomažu glavni proces varenja. Jetra nije aktivno uključena u varenje, ali ona deluje kao centar za detoksikaciju pri konzumiranju alkohola, lekova i sličnih sastojaka. Ako je hrana naročito bogata mastima, žuč iz žučne kese pomaže varenje masti. 

Na kraju tankog creva ostaje nesvarena, polutečna masa koja se sastoji od celuloze, vode i bakterija. 


4. Debelo crevo
U debelom crevu bakterije iz creva završavaju proces varenja, gde poslednje upotrebljive hranljive materije zajedno sa vodom prelaze u krv kako bi se gubitak vode u telu sveo na minimum. Ono što ostane u debelom crevu više se ne može koristiti, pa se putem stolice izbacuje napolje.

Sastav tih crevnih bakterija naziva se crevna flora, mikroflora ili danas stručno Mikrobiom. Ovaj zaboravljeni „ružni“organ je danas u fokusu nauke. Zašto? Pa u njemu je sadržan skoro celokupan imuni sistem, a danas postaje jasno da snažno utiče i na naš emotivni život. Zdrav mikrobiom jača imuni sistem i otpornost na stres, smanjuje pojavu alergija i rizik od gojaznosti. Zbog svih tih funkcija naučnici mikrobiom nazivaju „superorgan“.

 

IZVOR: 

(1)Van Loo J. et al. On the presence of inulin and oligofructose as natural ingredients in the western diet. Crit Rev Food Sci Nutr, 1995